Од зрна до хлеба живота

Енигма, бр. 2093, 16. 06. 2000.

Пшеница - митска житарица

ЈУНИ је месец када класа жито и некада су Срби редовно, а данас веома ретко, обављали обред "свећења" жита. Пшеницу наш народ назива и "божјим благом". Она је симбол рађања, плодности, благостања. Зато се на свадбама по старом српском обичају на младенце и кућу у којој ће живети баца пшеница. У неким крајевима када младу уводе у женикову кућу његове сестре је посипају житом "да је житна", а медом је мажу "да је медна".

ХАДОВА НЕВЕСТА

ЖИВОТ пшеничног зрна представљен је и у хеленском миту о Персефони, кћери Деметре, богиње плодности. Персефону је отео Хад, бог доњег света и против њене воље се њоме оженио. Деметра је измолила Зевса, врховног бога, да тражи од Хада да врати Персефону. Било је, међутим, већ касно јер је Персефона током венчања, већ окусила нар из доњег света. По веровању, ако би неко појео нешто у подземном, више није могао да се врати у горњи свет. Зевс се, ипак, договорио са Хадом да Персефона једну трећину године проводи под земљом, а остатак на земљи. Тако она с пролећа излази на површину, а у касну јесен се враћа под земљу.

Када жито почне да класа одабере се за освећење њива са најбољим житом. Мештани села, нарочито омладина, окупе се једне суботе пред црквеном портом. Одатле креће поворка ка одабраној њиви, на чијем челу су дечаци који носе литије. Иза њих иде поп, а за њим остали мештани. Успут их, испред својих кућа, сачекују домаћице и посипају зрнима прошлогодишње пшенице. На одабраној њиви поп очита молитву за што бољи род и да се у здравље поједе, пошкропи жито светом водицом, а затим присутни од класја плету венчиће. Венчићи се каче на зид крај иконе крсне славе.

Пшеница је поред јечма, проса, лана, боба и мака тековина још из праисторијског периода. Она је биљно културно наслеђе које се среће у митологији и обичајима не само Словена већ и Хелена, Римљана, Келта, Германа.

У хришћанској симболици пшенично зрно представља и Исуса Христа, јер као што се зрно коси, млати и меље, да би од њега постао хлеб, тако је и Исус мучен и разапет на крст да би постао духовним хлебом живота. Зато је Христ о себи говорио: "Ја сам хлеб живота" Хлеб симболише и преображено вечито тело човека.