Објављене рецензије у књизи Огледало иза

ИГРА ОГЛЕДАЛА, ИГРА ОГЛЕДАЛИМА

        Прва књига поезије Марије Петричевић (1967) Огледало иза разврстана је у четири циклуса – У огледалу, Сенке, У процепу, Иза огледала – а сва четири лирски сведена циклуса разбијају и као у одсјају огледала разламају одблеске слика и сенки ствари, животних призора, слутњи и њихових осујећења.

Ту игру огледала и игру огледалима бележи елиптичан, аскетски редукован језик, па је облик ових песама у самој близини тзв. хаику поезије. Дода ли се томе вештина колажирања, где се сенке и одблесци сенки ређају по систему опречности, читалац ће се сусрести са суспрегнутим, сложеним, брижљивим радом на детаљу који, добро поентиран, зна целу песму изнова да налије додатним смислом: „Главе кад / разигране / коњи подигоше / очи / крвнике охрабрише“.

Огледало иза Марије Петричевић јесте књижица рафиниране сензуалности у којој је игра огледалима поетички принцип транспоновања, којим се, у сретним тренуцима, стиже до поетске сложености. Сва четири циклуса додатно фокусира необичан наслов који још једном, том речцом иза, по дубини сенчи овај поетски свет.

Препоручујем.

Рајко Петров Ного