Енигма, бр. 2056, 29. 12. 1998.

Сила без длаке

СЕДМА сила најчешће нема длаке на језику. Изречено је у једном разговору, при чему ме је присутни пријатељ из иностранства запањено упитао о каквим силама је реч и одакле длаке на језику?! За нас, међутим, нема дилеме, јер често када говоримо о штампи и новинарству употребљавамо израз "седма сила", а зна се да се за оног ко говори отворено и оштро, обично каже да "нема длаке на језику". Али, сад се ви као и дотични странац можете запитати, заиста какве везе имају длаке са истином и зашто су новинари баш - седма сила?!

Одговор није баш једноставан, али се може наћи, тачније наслутити, јер се не зна тачно када и како су ови изрази настали у нашем језику. Кад је у питању "седма сила" почећемо од аналогије са другим језицима. У енглеском се новинари и новинарство називају "четврти сталеж", у француском, шпанском и италијанском такође доминира број четири, али уместо сталежа имамо "четврту власт" или "четврту врсту (облик) власти". Руси, пак, употребљавају израз "шеста држава".

Најстарији је енглески израз ("четврти сталеж"). Настао је још у 18. веку и најпре је означавао нове политичке снаге - средње и ниже слојеве народа насупрот до тада постојећа три слоја: племства, свештенства и грађанства. Понегде се под четвртим сталежом подразумевала и војска или нека друга снага, која се супротстављала владајућим сталежима, да би временом био везан и за литературу и штампу. И порекло француског, шпанског и италијанског израза такође треба тражити у друштвеним променама везаним за сталеже, док је руски израз "шеста држава" настао другачије. Он се јавља у 19. веку, када је у Европи било пет великих држава. Поред Русије то су Аустроугарска, Француска, Енглеска и Немачка. Да би се истакла моћ штампе она је названа "шестом државом"

Наша "седма сила" највероватније је настала по узору на руски израз. За означавање моћне и јаке државе у пренесеном смислу код нас се употребљавала реч "сила", па тако често кажемо за неку државу да је "велика сила". Отуда се уместо руске државе у нашем изразу појавила "сила". А што се тиче броја седам уместо руске шестице, треба имати у виду да се слика Европе мењала. Појавила се нова, по оцени Срба, јака држава па тако новинари посташе "седма сила". Поред тога седмица у нашем народном веровању и традицији има посебно митолошко значење и моћ.

А кад смо већ код народног веровања ту ћемо, најпре, потражити и објашњење за "длаку на језику". Наиме, у неким нашим крајевима се веровало да људима који лажу израсте длака на језику. Логике има и то много веће него кад је у питању веровање да лажљивцима расте нос, јер је језик тај који изговара лаж, па њему и следи казна. Дакле, насупрот онима који "имају длаку на језику" тј. не говоре искрено и истинито, налазе се људи који говоре искрено, без увијања тј. "немају длаку на језику". И овде смо потражили аналогије у другим језицима и нашли смо најприближнији случај у немачком језику. Тамо се, међутим, употребљава израз "имати длаку на језику" за оне који говоре истинито и бритко, што баш нема неке логике ако се посматра са нашег становишта. Ипак, неки наши стручњаци сматрају да је наш израз "без длаке на језику" настао по угледу на немачки "имати длаку на језику", само још увек нико није објаснио како је "имати" прешло у "немати". А можда је, врло једноставно, ствар у томе што смо ми Срби навикли више да немамо него да имамо.