Енигма,  02. 06. 2000.

Липа у веровањима Словена

Тера гром и ђавола

     МИРИС липе освежио је улице и паркове. Док уживате у њему, ево прилике да сазнате нешто о овом за Србе и Словене уопште, светом дрвету.

    И данас има крајева у Србији где се сматра грехом посећи липу. Познато је да су од липовине прављени старински идоли, па је и она стара турска псовка упућена Србима: "... крст липови", алузија на то. У стара времена народ је липе најчешће садио око цркава.

    За липово дрво везани су многи обичаји и легенде. У Херцеговини је, на пример, обављано венчање око липе. Младић и девојка би у недељу пре зоре долазили у цркву са два сведока. Најпре би три пута обишли око богомоље, а за то време би један од сведока држао у руци липове гранчице и говорио:
"Као што ви обилазите богомољу, онако и вас свако зло обилазило!" Народ у Словенији верује да је Исус био разапет на липовом дрвету. Многи Словени верују да се Богородица, бежећи са Исусом одмарала под липовим дрветом и да зато у ово дрво не удара гром.

    Међутим, има и супротних мишљења да се баш под липу не треба склањати од кише јер гром у њу радо удара. Чеси и Пољаци верују да се ликом од липе може савладати и везати "водени човек", митолошко биће које у дубокој води дави људе. Лужички Срби чак верују да се њоме може везати и сам ђаво, и да се камџијом од њега може истерати ма где био.

    Лика од липе је, иначе, влакно које се добијало обрадом младог липовог прућа. Раније се нарочито употребљавала за прављење конопаца и грубих тканина. У Русији су сељаци од лике правили обућу. Због масовне сече овог дрвета у Русији је у периоду око Првог светског рата дошло до опасности од уништења липе. Код нас је најпознатија употреба липовог цвета за справљање укусног и здравог чаја.

    Пошто су липе у јуну у пуном цвату, овај месец се у Хрватској назива липањ. Наш народ је липу опевао и у многим песмама, а свакако најпознатија је "Липе цвату" коју је обрадило и "Бјело дугме".