Борба,
Свет књиге, 6. 12. 2001., Београд Нежни стихови Друга књига поезије Марије Петричевић „Жудња" доноси обиље нежних стихова. Песникиња је опредељена за свет доживљаја природе и властите егзистенције. Егзистенција се објављује као додир обичног и поетизованог које врви есенцијалним смислом.
Наслов књиге није случајан јер у трагању у вртлозима нежних додира живота, песникиња, открива и дубине и висине. Њеним чулима се намећу тихост доживљаја и гласност околних метежа у којима ће главну улогу одиграти Анђел Исидор. Он чува и заштићује, свет је уређен као еденски врт, па он нема потребе да опомиње. Он је песникињино друго ја, надбивство. У бивству и надбивству садрже се срећа света и људског живота. Култивисана и рафинирана песникиња отркива чулност као духовност не анослузивану већ нешто подигнуту над нашим обичним данима и догађајима. Осећај за историјско је присутан тек у назнакама.
Певајући себе, Марија Петричевић нам открива звук унутрашњих предела у којима није тесно. Напротив, пространо је и широко и има места за много проживљеног и одсањаног. Иако млади песници, углавном, певају себе, песникиња није заморна. Напротив, свежа је и сликама нежног одсјаја доживљава свет који би хтео да се изнедри из огледала психе и закорачи у непознато. Нема непознаница, само блага слутња околине која нежно мами да јој се доскочн. Додуше, паперјастим скоком.
Марија Петричевић је врстан пескик своје генерације и открива сву стешњеност али и сву палету раскоши такве спољашње стешњености. Тако упоредо корачају душа и егзистенција. Тако се испуњава простор датог и задатог. Тако се постаје властит и видљив у свом времену. Видљив у сликама које се протежу као успеле композиције мозаика на домак наших усхита и полета.
Неочекивано, пeсникиња нас нежним стиховима уводи у свет млидих људи који знају да испуне празнину око себе или оно мало датог преведу у свет обиља.
Марија Петричевић је озбиљан песник и са њеним стиховима треба рачунати и у будуће
јер очекујемо да ће
ова песникиња развијати у полетна и суштине пуних стихова, књиготвораца.
Драгиња
Урошевић
|