Вечерње
новости 23. 9. 1997.
МИЈО
МИЈУШКОВИЋ,
МАЈСТОР
СКУЛПТУРА У
КАМЕНУ И
ДРВЕТУ
Црни
обелиск
ИЗРАЗ хладан
као камен потпуно
губи смисао после
сусрета са топлим
и нежним каменим
скулптурама вајара
Мија Мијушковића
(1931). Са лепотом дела
овог уметника
из Црне Горе публика
се тренутно може
срести на његовој
самосталној поставци
скулптура у камену
и дрвету у Галерији
Природњачког
музеја на Калемегдану.
ЈАЧИ И ОД -
ГРОМА:
Мијо Мијушковић
Аутор
30 самосталних
изложби и добитник
великог броја
признања за ликовно
стваралаштво,
Мијушковић се
од почетка определио
за природу. Дуго
је радио скулптуре
у дрвету, док последњих 15
година обрађујући
камен трага за
његовом унутрашњом
лепотом, за
"душом камена".
Свака стена
је, заправо, црна
кутија времена
које је протицало
и остављало свој
траг
- каже Мијушковић.
Када скинем површни
слој и стигнем
до суштине, дајем
форму којом преносим
осећања. А, управо,
она ме и воде у
стваралачком
чину јер никада
не знам какав ће
финални облик
скулптура да има.
Изложени су и
делови неколико
циклуса скулптура
рађених од камена
са свете земље из
Хиландара, Острога,
Гизе и Тебе у Египту,
Лепенског Вира.
- Последњих година
заокупљен сам
скулптурама које
радим од камена
који сам пронашао
у цркви Свете Петке
у Спичу у Црној
Гори. То је један
чудан спој два
камена различите
тврдоће. Идеално
обрађујем кречњак,
а остављам аутентичан
овај тврђи
- рожњац. Може се
рећи да су те скулптуре
камена у камену
- објашњава Мијушковић.
Изложене су три
скулптуре у дрвету.
Једна
- урађена од хиљадугодишње
маслине, а друге
две од острошког
бреста који се
помиње још у доба
Василија Острошког
и има место у историји.
То дрво је било
симбол отпора
и живота јер су
га са Омер-пашом
Латасом, на челу,
Турци палили неколико
пута, а он се непрестано
обнављао.
- Опстао је брест
све до наших дана
када га је ударио
гром, а неки немарни
људи посекли тестерама.
Било ми је веома
жао, па сам од тог
дрвета направио
десетак скулптура,
а ове две симболизују
живот и смрт
- додаје вајар.
Посебну целину
изложбе чини омаж
великом научнику
Милутину Миланковићу,
професору небеске
механике и историје
астрономије.
|